Тренутно је Каљининград центар најзападнијег региона Русије, а при томе се не граничи са другим руским регионима. Каљининград је руско упориште у Европи, поноси се својом немачком историјом и чува наслеђе предака.

Кенигзберг су основали 1255. године витезови Тевтонског реда. Добио je статус града 1724. године.

Град је играо важну улогу у европском животу. Кенигзберг је постао престоница прве протестантске државе на свету - Пруског војводства. Кенигзбершки универзитет је основан 1544. године и постао је велики научни и културни центар.

1. ©Sputnik/Igor Zarembo/Поглед на једрилицу "Крузенштерн", која је кренула у наредно путовање из Калињинграда
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Протестантска црква у спомен на краљицу Пруске Лујзу
3. ©Sputnik/Vladimir Fedorenko/"Рибље село" у Калињинграду
4. ©Sputnik/Igor Zarembo/Део тврђаве Фридрихсбург у Калињинграду

У Кенигзбергу је цео живот провео један од највећих филозофа свих времена - Имануел Кант. Овде је рођен и похађао је школу писац Ернст Теодор Амадеус Хофман. У овом граду су живели и радили филозофи Јохан фон Хердер и Јохан Фихте, астроном Фридрих Бесел, композитор Рихард Вагнер, теоретичарка политике Хана Арент и други.

Кроз историју Кенигзберг је увек био повезан са Русијом. Петар Први je овде проучавао принципе функционисања артиљерије, а претпоставља се и да је управо од Кенигзберга "позајмио" идеју за изградњу утврђења, коју је касније искористио током изградње града Кронштата. Кенигзберг су посећивали Екатарина Велика, историчар Николај Карамзин, војсковођа Михаил Кутузов, песници Василиј Жуковски, Евгениј Баратински, Николај Некрасов и Владимир Мајаковски. Током Седмогодишњег рата, 1758. године, Кенигзберг је неколико година био у саставу Руске империје.

Међутим, нису историјске везе, него је пре свега географски положај одиграо кључну одлуку у његовој судбини 1945. године, јер је Кенигзберг лука која се не замрзава. Према резултатима Потсдамске конференције, Сојветски Савез је добио део Источне Пруске 4. јула 1946. године, а Кенигзберг је преименован у Калињинград.

©Sputnik/Igor Zarembo/Ћилибар са древним инсектима, изложен у Калињинградском музеју ћилибара

Море је поклонило граду његово највеће благо - 90 одсто светских залиха ћилибара се налази у Калињинградској области. У граду постоје музеј и фабрика накита. Накит од ћилибара се може купити и на многобројним градским пијацама.

Легенда каже да се морска принцеза Јурата заљубила у рибара Каститиса, што се није допало њеном оцу, господару мора. Јуратин отац је муњом убио рибара, а непослушну ћерку је приковао за рушевине подводног дворца. Од тада Јурата тугује за вољеним и плаче, а морски таласи избацују њене сузе на обалу у облику ћилибара.

Овде је изграђена чувена ћилибарска соба коју је Фридрих Вилхелм Први поклонио Петру Првом. У време Другог светског рата Немци су раставили собу, спаковали је и одвезли у Кенигзберг. Соба је последњи пут виђена у јануару 1945. године у Кенигзбершком замку, након чега је нестала без трага.

Катедрала је главна туристичка атракција Калињинграда. Ова зграда се први пут помиње у документима 1333. године, а изградња је завршена 1380. године. Током Другог светског рата згради је нанета велика штета. Практично, од ње су остали само зидови. Рестаурациија катедрале је почела 1992. године.

Данас се у Катедрали налази музеј, у којем посетиоци могу да се упознају са историјом града и да виде колекцију кованица и новчаница. У катедрали су, између осталог, смештене и највеће оргуље у Русији. Обожаваоцима класичне и духовне музике препоручујемо да посете тематске концерте. Око зидова Катедрале налази се гроб Имануела Канта. У Катедрали су сахрањени Пруски владари из династије Хоенцолерн.

1. ©Sputnik/Igor Zarembo/Поглед на Катедралу
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Катедрала у бившем историјском делу Калињинграда
3. ©Sputnik/Igor Zarembo/Поглед на кулу Катедрале из Парка скулптура из друге половине 20. века, који се налази на острву Канта
4. ©Sputnik/Igor Zarembo/Сат на кули Катедрале

Музеј Светског океана биће занимљив за децу и одрасле. У њему су приказане макете бродова, мапе, експонати везани за географска открића, археологију, риболов. Ту се налазе и прави бродови, које посетиоци могу не само да разгледају, већ и да обиђу.

У музеју je приказан и научно-истраживачки брод „Витез", који је прошао 800.000 миља и којим су путовали научници из 20 земаља, између осталог Тур Хејердал и Жак Ива Кусто. Такође, посетиоци имају јединствену прилику да посете совјетску дизел-подморницу Б-413, која је својевремено учествовала у јединственом походу који је трајао више од годину дана без промене посаде.

1. ©Sputnik/Igor Zarembo/Макете реморкера, приказане на светском првенству у моделирању бродова у Музеју светског океана у Калињинграду
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Зграда Музеја светског океана у Калињинграду
3. ©Sputnik/Igor Zarembo/Посетиоци разгледају изложбу "Дубина" у новој згради Музеја светског океана

На пола сата вожње од Калињинграда налази се Курска уска, пешчана превлака која одваја Курски залив от Балтичког мора и која се простире од руског града Зеленоградска према литванском граду Клајпеда. Дужина превлаке је око сто километара. Пешчане дине се граниче са боровом шумом, а туристи могу да се окупају како у сланим водама Балтичког мора, тако и у слатким водама Курског залива. За време сеобе изнад превлаке свакодневно пролети до милион птица. Од 2000. године Курска превлака се налази на Унесковом попису светске баштине.

1. ©Sputnik/Alexander Zinoviev/Поглед на висораван Ефа у националном парку "Курска превлака"
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Плешућа шума на Курској превлаци
3. ©Sputnik/Igor Zarembo/Дивља лисица у националном парку "Курска коса"

Чак и обична шетња улицама Калињинграда оставља веома јак утисак, јер архитектура града представља невероватну међавину прошлости и садашности. Становници пажљиво чувају споменике европске историје: градску капију, многобројне замке, протестантске и католичке храмове.

Осим тога, Калињинград је веома "зелен" и понекад више личи на парк, него на град. Липе, јавори, платани, букве, кестени као да су увезени из различитих земаља зарад улепшавања градског амбијента.

У Калињинграду ће бити одржане само четири утакмице из групне фазе: 16, 22, 25. и 28. јуна. Капацитет стадиона је 35.000 места.

Стадион се налази на острву Октјабрски. Према пројекту, након завршетка Светског првенства може да буде демонтирано 10.000 места. Стадион неће имати покретни кров, већ само надстрешницу, што је у складу са захтевом ФИФА. После Мундијала, "Калињинград" ће постати домаћи стадион за локални клуб "Балтика". Осим фудаблских утакмица, на стадиону се могу одржавати такмичења из различитих спортова, као и концерти. Тренутно Калињинград има само један стадион, који је изграђен 1892. године и који може да прими само 16.000 гледалаца.

Предстојеће светско првенство подстакло је локалне власти да се позабаве уређењем острва, које је неколико векова било потпуно празно. Према пројекту, око стадиона ће бити изграђено насеље са парковима, луком и кејом.

Авионом: лет из Москве траје око два сата, виза није потребна. Ово је најбоља варијанта како за руске навијаче, тако и за стране фанове који планирају да посете Светско првенство 2018. године.

Возом: потребна је важећа шенгенска виза. Калињинградска област се не граничи с осталим руским регионима, него само са земљама-чланицама ЕУ - Летонијом и Пољском. Воз Москва-Калињинград путује скоро 24 сата.