Trenutno je Kalјiningrad centar najzapadnijeg regiona Rusije, a pri tome se ne graniči sa drugim ruskim regionima. Kalјiningrad je rusko uporište u Evropi, ponosi se svojom nemačkom istorijom i čuva nasleđe predaka.

Kenigzberg su osnovali 1255. godine vitezovi Tevtonskog reda. Dobio je status grada 1724. godine.

Grad je igrao važnu ulogu u evropskom životu. Kenigzberg je postao prestonica prve protestantske države na svetu -– Pruskog vojvodstva. Kenigzberški univerzitet je osnovan 1544. godine i postao je veliki naučni i kulturni centar.

1. ©Sputnik/Igor Zarembo/Pogled na jedrilicu "Kruzenštern", koja je krenula u naredno putovanje iz Kalinjingrada
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Protestantska crkva u spomen na kralјicu Pruske Lujzu
3. ©Sputnik/Vladimir Fedorenko/"Riblјe selo" u Kalinjingradu
4. ©Sputnik/Igor Zarembo/Deo tvrđave Fridrihsburg u Kalinjingradu

U Kenigzbergu je ceo život proveo jedan od najvećih filozofa svih vremena – Imanuel Kant. Ovde je rođen i pohađao je školu pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman. U ovom gradu su živeli i radili filozofi Johan fon Herder i Johan Fihte, astronom Fridrih Besel, kompozitor Rihard Vagner, teoretičarka politike Hana Arent i drugi.

Kroz istoriju Kenigzberg je uvek bio povezan sa Rusijom. Petar Prvi je ovde proučavao principe funkcionisanja artilјerije, a pretpostavlјa se i da je upravo od Kenigzberga "pozajmio" ideju za izgradnju utvrđenja, koju je kasnije iskoristio tokom izgradnje grada Kronštata. Kenigzberg su posećivali Ekatarina Velika, istoričar Nikolaj Karamzin, vojskovođa Mihail Kutuzov, pesnici Vasilij Žukovski, Evgenij Baratinski, Nikolaj Nekrasov i Vladimir Majakovski. Tokom Sedmogodišnjeg rata, 1758. godine, Kenigzberg je nekoliko godina bio u sastavu Ruske imperije.

Međutim, nisu istorijske veze, nego pre svega geografski položaj odigrao klјučnu odluku u njegovoj sudbini 1945. godine, jer je Kenigzberg luka koja se ne smrzava. Prema rezultatima Potsdamske konferencije, Sojvetski Savez je dobio deo Istočne Pruske 4. jula 1946. godine, a Kenigzberg je preimenovan u Kalinjingrad.

©Sputnik/Igor Zarembo/Ćilibar sa drevnim insektima, izložen u Kalinjingradskom muzeju ćilibara

More je poklonilo gradu njegovo najveće blago – 90 odsto svetskih zaliha ćilibara se nalazi u Kalinjingradskoj oblasti. U gradu postoje muzej i fabrika nakita. Nakit od ćilibara se može kupiti i na mnogobrojnim gradskim pijacama.

Legenda kaže da se morska princeza Jurata zalјubila u ribara Kastitisa, što se nije dopalo njenom ocu, gospodaru mora. Juratin otac je munjom ubio ribara, a neposlušnu ćerku je prikovao za ruševine podvodnog dvorca. Od tada Jurata tuguje za volјenim i plače, a morski talasi izbacuju njene suze na obalu u obliku ćilibara.

Ovde je izgrađena čuvena Ćilibarska soba koju je Fridrih Vilhelm Prvi poklonio Petru Prvom. U vreme Drugog svetskog rata Nemci su rastavili sobu, spakovali je i odvezli u Kenigzberg. Soba je poslednji put viđena u januaru 1945. godine u Kenigzberškom zamku, nakon čega je nestala bez traga.

Katedrala je glavna turistička atrakcija Kalinjingrada. Ova zgrada se prvi put pominje u dokumentima 1333. godine, a izgradnja je završena 1380. godine. Tokom Drugog svetskog rata zgradi je naneta velika šteta. Praktično, od nje su ostali samo zidovi. Restauracija katedrale je počela 1992. godine.

Danas se u Katedrali nalazi muzej, u kojem posetioci mogu da se upoznaju sa istorijom grada i da vide kolekciju kovanica i novčanica. U katedrali su, između ostalog, smeštene i najveće orgulјe u Rusiji. Obožavaocima klasične i duhovne muzike preporučujemo da posete tematske koncerte. Oko zidova katedrale nalazi se grob Imanuela Kanta. U katedrali su sahranjeni Pruski vladari iz dinastije Hoencolern.

1. ©Sputnik/Igor Zarembo/Pogled na Katedralu
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Katedrala u bivšem istorijskom delu Kalinjingrada
3. ©Sputnik/Igor Zarembo/Pogled na kulu Katedrale iz Parka skulptura iz druge polovine 20. veka, koji se nalazi na ostrvu Kanta
4. ©Sputnik/Igor Zarembo/Sat na kuli Katedrale

Muzej Svetskog okeana biće zanimlјiv za decu i odrasle. U njemu su prikazane makete brodova, mape, eksponati vezani za geografska otkrića, arheologiju, ribolov. Tu se nalaze i pravi brodovi, koje posetioci mogu ne samo da razgledaju, već i da obiđu.

U muzeju je prikazan i naučno-istraživački brod "Vitez", koji je prošao 800.000 milјa i kojim su putovali nučnici iz 20 zemalјa, između ostalog Tur Hejerdal i Žak Iva Kusto. Takođe, posetioci imaju jedinstvenu priliku da posete sovjetsku dizel-podmornicu B-413, koja je svojevremeno učestvovala u jedinstvenom pohodu koji je trajao više od godinu dana bez promene posade.

1. ©Sputnik/Igor Zarembo/Makete remorkera, prikazana na svetskom prvenstvu u modeliranju brodova u Muzeju svetskog okeana u Kalinjingradu
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Zgrada Muzeja svetskog okeana u Kalinjingradu
3. ©Sputnik/Igor Zarembo/Posetioci razgledaju izložbu "Dubina" u novoj zgradi Muzeja svetskog okeana

Na pola sata vožnje od Kalinjingrada nalazi se Kurska uska, peščana prevlaka koja odvaja Kurski zaliv ot Baltičkog mora i koja se prostire od ruskog grada Zelenogradska prema litvanskom gradu Klajpeda. Dužina prevlake je oko sto kilometara. Peščane dine se graniče sa borovom šumom, a turisti mogu da se okupaju kako u slanim vodama Baltičkog mora, tako i u slatkim vodama Kurskog zaliva. Za vreme seobe iznad prevlake svakodnevno proleti do milion ptica. Od 2000. godine Kurska prevlaka se nalazi na Uneskovom popisu svetske baštine.

1. ©Sputnik/Alexander Zinoviev/Pogled na visoravan Efa u nacionalnom parku "Kurska prevlaka"
2. ©Sputnik/Igor Zarembo/Plešuća šuma na Kurskoj prevlaci
3. ©Sputnik/Igor Zarembo/Divlјa lisica u nacionalnom parku "Kurska kosa"

Čak i obična šetnja ulicama Kalinjingrada ostavlјa veoma jak utisak, jer arhitektura grada predstavlјa neverovatnu međavinu prošlosti i sadašnosti. Stanovnici pažlјivo čuvaju spomenike evropske istorije: gradsku kapiju, mnogobrojne zamke, protestantske i katoličke hramove.

Osim toga, Kalinjingrad je veoma "zelen" i ponekad više liči na park nego na grad. Lipe, javori, platani, bukve, kesteni kao da su uvezeni iz različitih zemalјa zarad ulepšavanja gradskog ambijenta.

U Kalinjingradu će biti održane samo četiri utakmice iz grupne faze: 16, 22, 25. i 28. juna. Kapacitet stadiona je 35.000 mesta.

Stadion se nalazi na ostrvu Oktjabrski. Prema projektu, nakon završetka Svetskog prvenstva može da bude demontirano 10.000 mesta. Stadion neće imati pokretni krov, već samo nadstrešnicu, što je u skladu sa zahtevom FIFA. Posle Svetskog prvenstva, "Kalinjingrad" će postati domaći stadion za lokalni klub, "Baltika". Osim fudablskih utakmica, na stadionu se mogu održavati takmičenja iz različitih sportova, kao i koncerti. Trenutno Kalinjingrad ima samo jedan stadion, koji je izgrađen 1892. godine i koji može da primi samo 16.000 gledalaca.

Predstojeće svetsko prvenstvo podstaklo je lokalne vlasti da se pozabave uređenjem ostrva, koje je nekoliko vekova bilo potpuno prazno. Prema projektu, oko stadiona će biti izgrađeno naselјe sa parkovima, lukom i kejom.

Avionom: Let iz Moskve traje oko dva sata, viza nije potrebna. Ovo je najbolјa varijanta kako za ruske navijače, tako i za strane fanove koji planiraju da posete Svetsko prvenstvo 2018. godine.

Vozom: Potrebna je važeća šengenska viza. Kalinjingradska oblast se ne graniči s ostalim ruskim regionima, nego samo sa zemlјama-članicama EU – Letonijom i Polјskom. Voz Moskva–Kalinjingrad putuje skoro 24 sata.