Мешање САД у светску политику

После Другог светског рата америчке власти су се више пута директно мешале и утицале на политичку ситуацију у другим земљама. Тренутно је познато око 50 случајева кад се Вашингтон директно мешао у изборе у иностранству путем државних удара, политичких убистава, финансирања опозиције, уцењивања, пропаганде и подмићивања, да не говоримо о војним интервенцијама САД и њених савезника са циљем рушења режима и довођења на власт лојалних снага, као и преузимања контроле над стратешким регионима и ресурсима. О најинтересантнијим чињеницама које доказују умешаност САД у унутрашње послове других земаља читајте у инфографици „Спутњика".

Најважни део посла су обављали ЦИА, Министарство одбране и Стејт департмент, врло често уз посредовање америчких финансијских и привредних интересних група. Инструменти за смењивања режима су се користили широм света: у Европи, Латинској Америци, на Блиском и Далеком истоку.

Италија 1948.

парламентарни избори

Циљ

Не дозволити левој коалицији на челу са Комунистичком партијом Италије да победи.

Средства

Финансијска помоћ за покривање трошкова предизборне кампање опозиције, уцењивање поводом исте те помоћи.

Резултат

Пораз комунистичке партије на изборима 1948. године и на седам следећих избора.

Филипини 1953.

Парламентарни избори

Циљ

Поставити проамеричку владу.

Средства

ЦИА је подржала изборну кампању председника Рамона Магсасаија.

Резултат

Изабрани председник подржао је САД и иступао против комунизма.

Иран 1953.

Тајна опереација Ајакс како би шах Мохамед Реза Пахлави поново дошао на власт

Циљ

Свргавање премијера Ирана Мохамеда Мосадика и аквизиција иранске нафте.

Средства

Поткупљивање чланова парламента, војних службеника, уредника и издавача познатих листова са циљем приказивања јавности „корумпираног премијера и његове владе" како би се ослабила власт Мосадика. Организација масовних антивладиних протеста који су се често завршавали крвопролићем.

Резултат

Свргавање демократски изабране владе Националног фронта, повратак прогнаног шаха Мохамеда Резе Пахлавија у Иран који је постао савезник САД све до његовог свргавања 1979. године током исламске револуције.

На почетку пуча под контролом ЦИА било је више од 80 процената новина и листова у Техерану.

Национализација нафтне индустрије Ирана 1951. године је нанела озбиљне штете интересима Сједињених држава и Велике Британије. Англо-америчке обавештајне службе су до 1953. године разрађивале план државног удара „Ајакс", а операцију је надгледао унук Теодора Рузвелта- Керми Рузвелт. Током операције свргавања по први пут су примењени сви методи ненасилног државног преврата које су касније добиле име „обојене револуције". У седишту ЦИА, против премијера Ирана Мохамеда Мосадика била је припремљен прави информациони рат.

Велики број фабрикованих чланака и карикатура, претходно осмишљених у штабу ЦИА имали су за циљ да „покажу право лице премијера и његове владе“, повећавајући незадовољство становништва политиком Мосадика.

Провокатори су по целој држави организовали антивладине акције, немире и експлозије у џамијама, увек остављајући наводне трагове да су организатори комунисти и СССР.

У Њујорку и Лондону су фалсификоване иранске новчанице, којима је било затрпавано унутрашње тржиште Ирана што је изазвало хиперинфлацију.

Агенти ЦИА су 19. августа 1953. године организовали масовне немире у Техерану, кабинет министара је био распуштен а Мосадик ухапшен. По доласку на власт, Реза Пахлави је обновио односе са Вашингтоном и Лондоном.

Гватемала 1954.

Циљ

Свргавање владе на челу са председником Хакобом Арбенцем.

Средства

Припрема плаћеника, бомбардовање, „лажне вести". ЦИА је припремила 480 милитаната који су ушли у земљу да би подржали акцију „психолошког рата" који се састојао у бомбардовању престонице и емитовању лажних вести.

Резултат

Успех операције због страха да би могло доћи до свеобухватне интервенције САД, почетак диктатуре која је трајала до 1996.

Либан 1957.

Парламентарни избори

Циљ

Наудити либанским комунистима и социјалистима, који су уживали подршку у Сирији, увући државу у зону „међународног комунистичког утицаја".

Средства

Влада САД и нафтне корпорације финансирали су либанску Национално- либералну партију и омогућили јој да победи на изборима 1957. године.

Резултат

Улазак војске САД на територију Либана и почетак грађанског рата. Након тога је Либан одбио „доктрину Ајзенхауера" и спроводио политику „позитивне неутралности".

Јапан 1958.

Парламентарни избори

Циљ

Не дозволити да социјалисти освоје већину у Парламенту.

Средства

ЦИА компромитује социјалисте, подршка Либерално- демократској партији из тајних америчких фондова.

Резултат

Социјалисти нису добили већину у Парламенту (све до почетка 90-тих година 20. века).

Куба 1961.

Циљ

Свргавање револуционарне владе Фидела Кастра.

Средства

Војна операција кубанских дисидената коју су организовале и подржале САД.

Резултат

Операција није успела.

Рачунало се да ће инвазија изазвати устанак против Кастра и масовно дезертирање кубанских војника.

После победе Кубанске револуције 1959. године, председник Двајт Ајзенхауер је експресно увео економске санкције против Кубе и поручио ЦИА да направи план за свргавање Фидела Кастра. Осим многобројних атентата на кубанског лидера и подршке преосталим припадницима наоружане опозиције унутар државе, 60-тих година 20. века ЦИА је разрадила план инвазије на Кубу.

Било је предвиђено и стварање партизанског одреда састављеног од кубанских дисидената. ЦИА је имала улогу координатора између различитих наоружаних групација и опозиције. Рачунало се да ће инвазија изазвати устанак против Кастра и масовно дезертирање кубанских војника. Први напад је био планиран уз подршку америчке авијације, са идејом да сваки авион носи кубанску заставу како би се направила пометња и створио утисак да заправо пилотирају „кубански устаници".

15. априла је почело бомбардовање кубанских аеродрома како би се уништила преостала ратна авијација. Ова операција није донела очекиване резултате, јер су снаге војног ваздухопловства Кубе још увек представљале значајну снагу.

Па ипак, 17.априла 1961. године 1200 партизана се пробило на острво...

...Али су удари кубанских војних авиона потапали америчке теретне бродове који су преносили оружје и муницију. Такође, било је оборено 7 авиона који су подржавали нападе.

Кубанска војска и наоружани устаници су прешли у контранапад , потиснувши групу партизана на обали. У том тренутку, без обзира на јако лошу позицију америчких војника и молбе саветника да се организује евакуација, амерички председние Кенеди је одбио да пошаље појачање.

Сто петнаест америчких партизана је погинуло, хиљаду и двесто особа је било заробљено.

Сто петнаест америчких партизана је погинуло, хиљаду и двесто особа је било заробљено.

Tweet this quote

Бразил 1964.

Војни преврат

Циљ

Очување америчке контроле над целом Јужном Америком и, вероватно, спречавање зближавања Бразила и СССР-а.

Средства

Свргавање председника Бразила Жуана Гуларта, увођење војне диктатуре.

Резултат

Успостављање диктатуре, потпадање Бразила у сферу економског и политичког утицаја САД (јачање концепције „Латинска Америка - споредно двориште САД"), увођење цензуре, праћење и мучење неистомишљеника (овим мерама је била подвргнута и Дилма Русеф, председница Бразила у периоду од 2011. до 2016. године) након чега су многи људи нестали без трага, претпоставља се да су убијени.

Доминиканска Република 1965.

Циљ

Унутрашњи конфликт на острву је употребљен у интересима САД, како не би дошло до „друге Кубе".

Средства

Када се заоштрио грађански конфликт у Доминиканској Републици, председник Џонсон је сматрао да могу победити лево оријентисани револуционари и наредио војну интервенцију.

Резултат

Конфликт је завршен, а на власт је дошао аутократски председник.

Грчка 1967.

Циљ

Не дозволити да на изборима победе снаге политичког центра и Георгиса Папандреуа који није био по вољи САД.

Средства

Подршка војном преврату, учешће ЦИА-е у политичким убиствима и мучењима.

Резултат

На власт су дошли „црни пуковници" на челу са Георгисом Пападопулосом (агент ЦИА и фашиста у прошлости), терор. Током првог месеца владавине „црних пуковника" убијено је 8000 људи. САД су 1999.године признале да су подржавале овај режим.

Чиле 1973.

Циљ

Свргавање коалиционе левичарске владе на челу са Салвадором Аљендеом, повратак утицаја САД.

Средства

Економски рат, информациони рат, војни преврат.

Резултат

Свргавање владе, председник Салвадор Аљенде је извршио самоубиство.

Гренада 1983.

Циљ

Свргавање комунистичке владе.

Средства

Војна интервенција. Приближавање Гренаде Куби и СССР изазвало је бригу САД. После доласка на власт радикалне комунистичке владе, председник Реган је наредио инвазију.

Резултат

Укидање левичарске идеологије, сарадња са САД.

Авганистан 1979-1989.

Рат

Циљ

Јачање војног присуства САД у изузетно важним зонама, супротстављање СССР-у.

Средства

Финансијска и војна помоћ муџахединима и другим локалним радикалним групама.

Резултат

Војни конфликт владиних снага уз подршку СССР са једне стране и бројних наоружаних формација авганистанских муџахедина уз подршку НАТО са друге стране.

Панама 1989.

Циљ

Удаљити са места председника Мануела Норијегу. Гаранција пловидбе кроз Панамски канал.

Средства

Војна инвазија.

Резултат

Свргавање Норијеге.

САД су у Панаму послале 26 хиљада војника. Снаге Панаме су једва бројале 12 хиљада.

Генерал Мануел Норијега се много година налазио на челу војне обавештајне службе, а 1983. године је стао на чело Националне гарде. Он је уз то одржавао блиске контакте са ЦИА, а по мишљењу тадашњег директора Вилијама Кејси- „испуњавао је и важне задатке владе САД". Иако није био на месту шефа државе, фактички Норијега је у својим рукама имао све полуге власт у Панами, због чега је често био критикован.

Ипак, 1984. године, у контексту погоршавања односа Норијеге са САД у држави се одиграо покушај преврата, који је Норијега успео да угуши. САД, уплашене да би могле да изгубе контролу над својим бившим штићеником, објавиле су економску блокаду Панаме и почели преговоре о оставци Норијеге.

Председник Џорџ Буш- старији је 20.децембра издао указ о војној интервенцији у Панами уз образложења да је неопходно:

• Заштитити америчке држављане у Панами;
• Подржати демократију и људска права;
• Ухапсити Норијегу под оптужбом да је учествовао у трговини наркотицима;
• Створити услове за реализацију споразума Торихоса- Картер, који је гарантовао да САД имају неприкосновено право навигације кроз Панамски канал и имају право да употребе војне снаге како би одбраниле то право.

Политичка криза се заоштрила, а у децембру 1989. године, након турбулентног периода који се завршио још једним америчким покушајем организовања преврата под патронажом САД, парламент је Норијеги доделио посебна овлашћења и прогласио рат против САД.

Никакве формалне објаве рата није било. УН и Организација америчких држава осудиле су инвазију, током које је уништена имовина 20000 људи.

Војна супериорност САД је довела до тога да операција буде готова за неколико дана. Нови председник Гиљермо Ендара положио је заклетву у војној бази САД близу Панамског канала.

Никарагва 1990.

Парламентарни избори

Циљ

Довођење на власт кандидата којег су подржавале САД (Виолете Чаморо).

Средства

Финансирање тероризма, информативни рат, подршка ЦИА-е припадницима покрета Контраш који су дестабилизовали Никарагву. Пред одржавање избора ЦИА је организовала да у јавност процуре информације како су наводно социјалисти из покрета Сандиниста поткупили немачке новинаре и листове. Ови извештаји су били уперени против Данијела Ортеге, кандидата Сандиниста.

Резултат

Данијел Ортега је изгубио на изборима.

Чехословачка 1990.

Председнички избори

Циљ

Победа првог некомунистичког кандидата у последњих 40 година.

Средства

САД су финансирале кампању Вацлава Хавела, великог противника комуниста.

Резултат

Победа Хавела, распад Чехословачке.

Русија 1996.

Председнички избори

Циљ

Покушај САД да утичу на изборну кампању и да подрже Бориса Јељцина.

Средства

Председник САД Клинтон је одобрио Русији кредит у износу од 10,2 милијарди долара за подршку приватизације, либерализације трговине и слично.

Резултат

Јељцин је поновно изабран, победивши комунисту Зјуганова. Кредит САД је био употребљен за преизборну кампању и јачање рејтинга Јељцина путем повећања пензија и плата.

СР Југославија 2000.

Председнички избори

Циљ

Свргавање председника Југославије Слободана Милошевића.

Средства

Увођење економских санкција 1992. године, спонзорисање независних медија и невладиних организација, војна агресија НАТО 1999. године.

Резултат

Слободан Милошевић је изгубио на председничким изборима и након протеста које је организовала опозиција отишао је са власти. Редефинисање СР Југославије 2003. године. Једнострано проглашење независности Косова уз подршку западних држава 2008. године.

Ирак 2003.

Циљ

Успостављање демократије и спречавање подршке међународном тероризму а пре свега свргавање председника Садама Хусеина и владе партије БААС, уништавање складишта са хемијским и биолошким оружјем.

Средства

Оружана интервенција САД и Велике Британије и снага коалиције и окупација државе до 15. децембра 2011. године, успостављање про-америчке владе.

Резултат

Свргавање легитимно изабране владе, преузимање права на експлоатацију великих изворишта нафте и гаса, деградација ирачких државних и цивилних установа и организација, међунационални и међуконфесионални сукоби између различитих заједница и региона у Ираку, погибија стотина хиљада људи, милиони избеглица. Оружје за масовно уништење није било пронађено, као ни докази да је Садам Хусеин учествовао у припреми терористичког напада 11. септембра и да је подржавао међународни тероризам.

Грузија 2003.

Избори

Циљ

Преузети контролу над регионом и црноморском обалом Грузије, слабљење економских и политичких веза са Русијом.

Средства

Финансирање „плишане револуције", финансијска помоћ опозиционим покретима, партијама и друштвеним кампањама против легитимне власти.

Резултат

„Револуција ружа", долазак на власт проамеричке владе Михаила Сакашвилија, војно мешање Тбилисија које је довело до отцепљења Јужне Осетије 2008. године.

САД су потрошиле на револуцију у Грузији 300 хиљада долара.

У јулу 2003. године у Грузију долази бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер. У новембру су у Грузији одржани парламентарни избори, а још до почетка изборне кампање ЦИА и друге обавештајне службе и невладине организације попут „Фридом хаус" или фонда „Отворено друштво" Џорџа Сороша започеле су своје активности у Тбилисију и у другим регионима Грузије.
Срж протеста после објаве прелиминарних резултата избора 2. новембра био је покрет „Кмара" („Доста!"), који се појавио у априлу 2003. године. Студенти су били основа овог покрета који је најпре био финансиран средствима института Отвореног друштва, фонда Сороша. Било је предвиђено да током протеста активисти примењују све видове отпора од штрајкова до гладовања , „окупације институција ненасилним методама", „бојкота избора", „скидања саобраћајних знакова", „неплаћања пореза". На списку је била и метода „устанак".

У новембру су у Грузији одржани парламентарни избори, а још до почетка изборне кампање ЦИА и друге обавештајне службе и невладине организације попут „Фридом хаус“ или фонда „Отворено друштво“ Џорџа Сороша започеле су своје активности у Тбилисију и у другим регионима Грузије.

Срж протеста после објаве прелиминарних резултата избора 2. новембра био је покрет „Кмара“ („Доста!“), који се појавио у априлу 2003. године. Студенти су били основа овог покрета који је најпре био финансиран средствима института Отвореног друштва, фонда Сороша.

Било је предвиђено да током протеста активисти примењују све видове отпора од штрајкова до гладовања , „окупације институција ненасилним методама“, „бојкота избора“, „скидања саобраћајних знакова“, „неплаћања пореза“. На списку је била и метода „устанак“.

Централна изборна комисија је 20. новембра објавила резултате избора: провладине снаге су оствариле значајно боље резултате од опозиције. Следећег дана је Стејт департмент САД изјавио да сматра да су избори у Грузији фалсификовани.

На митинг опозиције у Тбилисију 22. новембра је дошло око 50 хиљада људи, а предводио их је Сакашвили са букетом ружа у рукама. Они су ушли у зграду парламента током првог заседања новог сазива док је говорио Шевернадзе. Касније је уз посредништво руског шефа дипломатије Игора Иванова били одржани преговори Шевернадзеа са лидерима опозиције, после којих је председник дао оставку. САД су постале прва држава која је признала нови режим у Грузији.

Украјина 2004; 2013.

избори; државни преврат

Циљ

Ширење утицаја САД на државе које се граниче са Русијом, контрола обала Црног мора, јачање војног присуства НАТО на границама са Русијом.

Средства

Финансирање предизборних кампања конкретних кандидата и опозиционих партија.

Резултат

„Евромајдан", свргавање председника Јануковича, грађански рат и економска криза.

Либија 2011.

Циљ

Свргавање Моамера Гадафија.

Средства

САД су достављале различитим војним формацијама наоружање за борбу против војске Либије. Касније су САД у саставу блока НАТО извршиле интервенцију у Либији, користећи резолуцију СБ УН о формирању зоне забрањеног лета изнад Либије као основу за своју акцију.

Резултат

Моамер Гадафи је дивљачки убијен. Десетине хиљада погинулих цивила. У држави су се формирале две владе, које су до данас у конфликту и међусобно се не признају. У држави су се појавиле бројне исламистичке групе, па и ћелије ДАЕШ-а. Нафтне изворе у великој мери контролишу милитанти и друге наоружане групе, као и представници локалних кланова.

Сирија 2011-2017.

Циљ

Свргавање режима Башара Асада.

Средства

САД финансира опозиционе групе са циљем свргавања владе, блокирања страних инвестиција и подривање економских реформи. На почетку грађанског рата, америчка влада је тражила од Башара Асада да поднесе оставку. САД су увеле нафтни ембарго како би државу бацили на колена. Америчке снаге у Јордану од 2013. године тренирају сиријске исламистичке милитанте, достављају им оружје и финансијску помоћ.

Резултат

У земљи већ годинама траје крвави грађански рат. Сирија се за последњих 6 година претворила у расадник различитих терористичких група, од којих су највеће ДАЕШ и Нусра фронт. Милиони грађан Сирије су били принуђени да напусте своје домове и да беже у суседне државе или да траже уточиште у другим сиријским градовима. Скоро пола милиона људи је погинуло током оружаних сукба и терористичких напада.

Текст

Sputnik

Мултимедија

Фото:
AP, AFP, Sputnik
Инфографика
Sputnik

Дизајн

Максим Катајев