СПУТЊИК СРБИЈА
Норвешки произвођачи лососа – претња целом свету
Прекомерна употреба антибиотика у узгајивачницама лососа, промена рељефа морског дна и уништавање локалне фауне, само су неке од оптужби са којима се суочавају норвешке компаније за производњу те скупоцене рибе која доноси мултимилионске приходе.
Диего Марин
©CC0/Pixabay
Диего Марин
©CC0/Pixabay
Лосос је, наиме, постао „хит" међу прехрамбеним производима данашњице, сваке године популарност те рибе је у порасту и већ се може сврстати међу „суперпроизводе". А није ни без основа, имајући у виду да је та риба препуна протеина и омега 3 мастима, као и витаминима А, Д, и К, те доприноси смањењу инфарктних болести.
©CC0/Caroline Attwood/Unsplash
Узгајивачнице лососа у Чилеу настале су осамдесетих година прошлог века, а деведесетих су изазвале прави бум.
Узгајање лососа у хладним водама Тихог океана на југу америчког континента показало се као веома уносан посао, који је доносио мултимилионске приходе.
Тренутно Чиле заузима друго место по производњи те рибе у свету, а сваке године због продаје лососа Чиле инкасира преко пет милијарди долара. Према званичној статистици, узгајивачнице лососа запошљавају преко 21.000 људи, углавном на југу земље која излази на Тихи океан.
Како је потражња за том рибом расла широм света, повољни услови за узгајање лососа у Чилеу намамили су бројне инвеститоре широм света, а пре свега Норвежане који су се „трбухом за крухом" упутили у ту јужноамеричку земљу.
Једна од таквих компанија била је „Марин харвест", која је почетком 2019. године променила назив у „Мови". Та норвешка компанија основана је још 1975. године, а полемика на рачун тога како она води своје пословање покренута је прошле године.
Једна од таквих компанија била је „Марин харвест", која је почетком 2019. године променила назив у „Мови". Та норвешка компанија основана је још 1975. године, а полемика на рачун тога како она води своје пословање покренута је прошле године.
„У Норвешкој та фирма поштује све норме, поштује права запослених, али када је реч о Чилеу то није случај. Иако производ који се пласира сам по себи није лош, процес који се одвије иза тога изискује велику пажњу чилеанских власти"
Џон Уртадо
председник Националне конфедерације радника на узгајивачницама лососа „Контрасал“ (Conatrasal)
©AP Photo/Robert F. Bukaty
Разлике у методама производње лососа у узгајивачницама у Норвешкој и Чилеу нису само у томе, већ и у примени антибиотика приликом процеса размножавања рибе. Различити фармацеутски препарати регуларно се користе како би се спречиле разноразне болести и повећао обим производње.
Наиме, лосос узгојен у Чилеу у себи има огромне дозе антибиотика за разлику од рибе која је произведена у другим земљама широм света – у Канади, Шкотској и у самој Норвешкој.
То се јако добро види и на овом графикону – извештају компаније „Мови".
Компанија „Мови" је саопштила да „није заинтересована" да учествује у овој репортажи.
Наиме, лосос узгојен у Чилеу у себи има огромне дозе антибиотика за разлику од рибе која је произведена у другим земљама широм света – у Канади, Шкотској и у самој Норвешкој.
То се јако добро види и на овом графикону – извештају компаније „Мови".
Компанија „Мови" је саопштила да „није заинтересована" да учествује у овој репортажи.
Извор: „Мови" годишњи извештај 2018, стр. 67.
Група компанија „Сермак", која припада корпорацији „Мицубиши" такође има своје фирме у Норвешкој, Канади и Чилеу, и у њиховом процесу производње такође је приметна огромна разлика у коришћењу антибиотика у тим земљама.
Извор: „Коришћење антибиотика у узгајивачницама лососа у Чилеу: разлози, резултати и ризици", НПО Океана, стр. 21
©subpesca.cl
Два најкрупнија произвођача лососа у свету „Мови" и „Сермак" показали су значајне разлику приликом коришћења антибиотика у узгајивачницама лососа у Чилеу и у другим земљама света, пре свега у Норвешкој. Међутим, то нису једине компаније, међу њима има и доста чилеанских.
Рекордна количина коришћења антибиотика забележна је 2014. године. Те године искоришћено је 1.500 пута више фармацеутских препарата у Чилеу него у Норвешкој, упркос томе што је та скандинавска земља апсолутни лидер по производњи лососа.
Иако се потом та цифра смањила, према подацима Националне службе Чилеа за риболов „Сернапеска", само прошле године искоришћено је око 350 тона антибактериолошких препарата.
„Одговор на питање зашто се у Чилеу приликом узгоја лососа користи толико антибиотика треба тражити и у томе што се у тој земљи проширила болест 'рикетсија', која није заступљена у другим деловима света", тврди професор микробиологије и имунологије Фелипе Кабело.
Рекордна количина коришћења антибиотика забележна је 2014. године. Те године искоришћено је 1.500 пута више фармацеутских препарата у Чилеу него у Норвешкој, упркос томе што је та скандинавска земља апсолутни лидер по производњи лососа.
Иако се потом та цифра смањила, према подацима Националне службе Чилеа за риболов „Сернапеска", само прошле године искоришћено је око 350 тона антибактериолошких препарата.
„Одговор на питање зашто се у Чилеу приликом узгоја лососа користи толико антибиотика треба тражити и у томе што се у тој земљи проширила болест 'рикетсија', која није заступљена у другим деловима света", тврди професор микробиологије и имунологије Фелипе Кабело.
Према његовим речима, та бактерија пронађена је и у Норвешкој, Ирској и Британској Колумбији, али по свему судећи не представља толику опасност, иако се на први поглед не разликује много од бактерије примећене у водама око Чилеа.
Кабело сматра и да постоји могућност да се лосос размножава у таквим условима који омогућавају бактерији да се такође развија, због чега су произвођачи приморани да користе абнормалне количине антибиотика сваке године.
Са друге стране, Лизбет ван дер Мер из америчка еколошка НВО „Океана" мишљења је да је проблем искључиво у процесу размножавања рибе у Чилеу.
Кабело сматра и да постоји могућност да се лосос размножава у таквим условима који омогућавају бактерији да се такође развија, због чега су произвођачи приморани да користе абнормалне количине антибиотика сваке године.
Са друге стране, Лизбет ван дер Мер из америчка еколошка НВО „Океана" мишљења је да је проблем искључиво у процесу размножавања рибе у Чилеу.
"Лосос је ендемска врста, егзотична риба која је донета из других региона света, а у Чилеу се највећи број рибе узгаја у фјордовима који нису превише удаљени једни од других, те отуда и могућност заразе"
Лизбет ван дер Мер
извршна директорка НВО „Океана”
Држава издаје те делове акваторије на периоде од по 25 година са могућношћу продужавања, а тренутно је издато 1.412 таквих фарми, иако не раде све истовремено. Реч је о посебним фармама на ограниченој акваторији, а рибе се држе у кавезима који су поринути у океан.
Према речима представника Технолошког института за проучавање лососа, не постоје никакви научни докази и истраживања који би потврдили везу између коришћења антибиотика и штете која се због тога наноси екологији, али и крајњим корисницима тог производа.
„То није доказано, али јесте упитно. Ако проучите научну литературу, могуће је пронаћи различите публикације на ту тему у којима се доказује да бактерије које се развијају у желуцима лососа имају резистентност попут патогених организама који могу да се негативно одразе на здравље човека. Немамо довољно информација о еволуцији и генетици бактерија, самим тим не можемо да знамо како се резистентност бактерија преноси на наше окружење, какав то има утицај на бактерије које су штетне по људско здравље", тврди Фелипе Кабело.
„То није доказано, али јесте упитно. Ако проучите научну литературу, могуће је пронаћи различите публикације на ту тему у којима се доказује да бактерије које се развијају у желуцима лососа имају резистентност попут патогених организама који могу да се негативно одразе на здравље човека. Немамо довољно информација о еволуцији и генетици бактерија, самим тим не можемо да знамо како се резистентност бактерија преноси на наше окружење, какав то има утицај на бактерије које су штетне по људско здравље", тврди Фелипе Кабело.
Та тема је изузетно важна, пре свега јер је прехрамбена индустрија, која користи антибиотике у процесу производње, према одредбама Светске здравствене организације, потенцијално једна од главних претњи за људско здравље.
Према речима представника НПО Океана, произвођачи интензивно користе антибиотике јер је то економски оправдано.
„Можете се бавити производњом и без антибиотика, али то ће бити далеко скупљи производ, а профити ће се знатно умањити. Нажалост, не постоји довољно стимуланса да се ова ситуација промени", тврди Лизбет ван дер Мер.
Упркос томе, чилеански произвођачи тврде да је интензивно коришћење антибиотика „безбедно", а пре само неколико седмица обавезали су се да ће до 2025. године смањити коришћење антибиотика за 50 одсто у производњи рибе.
Чилое је највеће острво у архипелагу Чилое у Тихом океану. Са површином од 8.394 квадратних метара је друго по површини острво у Чилеу, након острва Огњена Земља, а пето по величини острво у целој Јужној Америци.
Узгајивачнице лососа појавиле су се пре неколико деценија на тој територији и због њих се драстично изменио пејзаж, као и саме културе острва када је реч о коришћењу тамошњих морских ресурса.
„Имам 31. годину и не знам какве све локалне рибе имамо, што су, на пример, знали моји родитељи"
Према његовим речима, нестанак одређених сорти рибе директно је повезан са узгојем лососа што наноси штету екологији због многобројних фактора – на морском дну су се формирале зоне у којима недостаје кисеоник, самим тим у тим зонама нема ни живота.
„То је све због супстанци које се налазе у измету лососа, који се потом таложи на морском дну", додаје Монтана.
Међутим, то није једини проблем који наноси штету ендемским врстама фауне, већ и чињеница да огроман број рибе успева да побегне из узгајивачница.
На пример, прошле године побегло је око 690 тона рибе из једне узгајивачнице која припада компанији „Мови".
„То је све због супстанци које се налазе у измету лососа, који се потом таложи на морском дну", додаје Монтана.
Међутим, то није једини проблем који наноси штету ендемским врстама фауне, већ и чињеница да огроман број рибе успева да побегне из узгајивачница.
На пример, прошле године побегло је око 690 тона рибе из једне узгајивачнице која припада компанији „Мови".
„Сваки такав случај наноси огромну штету екосистему. Атлантски лосос је егзотична врста, то је предатор који је при врху ланца исхране. У фјордовима обитавају ситне рибе, а због тих одбеглих лососа многе врсте су практично истребљене"
Лизбет дан дер Мер
извршна директорка НВО „Океана”
Према речима стручњака из Технолошког института за изучавање лососа, у зонама Тихог океана је штета од одбеглих лососа далеко мања, будући и да је њихова шанса за опстанак далеко мања.
Алваро Монтана, међутим, није сагласан са том тврдњом. Он сматра да ће услови за узгој лососа и географски положај узгајивачница неизбежно резултирати масовним одласком рибе:
„Налазимо се на 42. степену географске ширине, а узгајивачнице долазе и до 50. степена. То је зона чилеанских фјордова, где долази до великих киша, јаких морских струја, које су у стању да нанесу штету узгајивачницама и тиме допринесу одласку рибе."
Према званичним подацима, од 2010. године око 3,3 милиона лососа побегло је из узгајивачница, а од тога 1,9 милиона из узгајивачница компаније „Мови". Представници те компаније одбацили су те оптужбе.
Алваро Монтана, међутим, није сагласан са том тврдњом. Он сматра да ће услови за узгој лососа и географски положај узгајивачница неизбежно резултирати масовним одласком рибе:
„Налазимо се на 42. степену географске ширине, а узгајивачнице долазе и до 50. степена. То је зона чилеанских фјордова, где долази до великих киша, јаких морских струја, које су у стању да нанесу штету узгајивачницама и тиме допринесу одласку рибе."
Према званичним подацима, од 2010. године око 3,3 милиона лососа побегло је из узгајивачница, а од тога 1,9 милиона из узгајивачница компаније „Мови". Представници те компаније одбацили су те оптужбе.
Промене у култури
Утицај узгаијвачница лососа на острву Чилое је толико јак да многи тврде да се острво заувек изменило.
„Наше велике вође су упозоравале још много раније да ће острво једног дана бити окупирано. То се и догодило, од стране узгајивачница. Ону су то предвидели, говорили су о штети која ће бити нанета, али и о негативном утицају на нашу културу"
Рут Кајлео Кајчео
представница грађана острва Чилое
Она сматра да је издавање акваторије оставило изузетно јак утицај и на начин исхране локалног живља. Све је то довело до загађења морског дна, масовних бегова лососа из узгајивачница, недостатка морских ресурса којих је раније били у изобиљу. Локално становништво је било приморано да потражи другачији начин живота, људи су постали индивидуалисти и баве се искључиво собом, истиче Рут.
„Мој отац је био алас, моји преци такође. Многи рођаци су се бавили риболовом, али наша култура се променила. Ми више не живимо као заједница, многе породице су пукле, мушкарци су принуђени да зарађују радећи на узгајивачницама лососа. Више не постоје природни морски ресурси", додаје.
Алваро Монтана тврди да у свим споровима који се воде око тога колико узгајивачнице врше негативан утицај на екологију испливава економска компонента, а не негативне последице.
„Произвођачи лососа говоре о отварању нових радних места, понављају то као мантру. Зашто би ми морали да верујемо произвођачима који стално лажу? Што се не запитамо колико је радних места изгубљено након њиховог доласка? Можда је та бројка већа него она о којој они причају", пита се Монтана.
„Мој отац је био алас, моји преци такође. Многи рођаци су се бавили риболовом, али наша култура се променила. Ми више не живимо као заједница, многе породице су пукле, мушкарци су принуђени да зарађују радећи на узгајивачницама лососа. Више не постоје природни морски ресурси", додаје.
Алваро Монтана тврди да у свим споровима који се воде око тога колико узгајивачнице врше негативан утицај на екологију испливава економска компонента, а не негативне последице.
„Произвођачи лососа говоре о отварању нових радних места, понављају то као мантру. Зашто би ми морали да верујемо произвођачима који стално лажу? Што се не запитамо колико је радних места изгубљено након њиховог доласка? Можда је та бројка већа него она о којој они причају", пита се Монтана.
©Heiko Junge/NTB scanpix
Таквог мишљења су многи на југу Чилеа. Могуће је да је управо због тога након посете Чилеу норвешки краљ Харалд са собом, поред лепих фотографија, понео и многе негативне утиске. Током обиласка чилеанских фјордова, који умногоме подсећају на норвешке, краљ Хералд се много мрштио и то захваљујући многобројним протестима који су били организовани због активности норвешких узгајивачница које су ту лоциране. „Они уништавају нашу екологију и нашу заједницу", добацивали су окупљени том приликом.
Рут Кајчео сагласна је са тим захтевима, објашњавајући да се њен народ поносио очувањем традиционалног начина живота где је на главном месту била заједница, али се то за последњих 30 година променило.
Рут Кајчео сагласна је са тим захтевима, објашњавајући да се њен народ поносио очувањем традиционалног начина живота где је на главном месту била заједница, али се то за последњих 30 година променило.
„Наша култура се срозала. Ми више не живимо на принципима савезништва и солидарности, кад су људи мислили на друге"
Рут Кајлео Кајчео
представница грађана острва Чилое
Истовремено, она са оптимизмом гледа на будућност.
„Мислим да ми још можемо нешто да урадимо по том питању, да очувамо традицију, да не изгубимо све оно што смо наследили", додаје она, поздрављајући се са нама испред своје куће. Иза ње се успиње планина, а иза наших леђа простире се океан.
„Мислим да ми још можемо нешто да урадимо по том питању, да очувамо традицију, да не изгубимо све оно што смо наследили", додаје она, поздрављајући се са нама испред своје куће. Иза ње се успиње планина, а иза наших леђа простире се океан.
© 2019 Спутњик. Сва права задржана
Слике: Diego Marín, AP Photo, Pixabay, Unsplash, Heiko Junge/NTB scanpix
Текст: Диего Марин
Слике: Diego Marín, AP Photo, Pixabay, Unsplash, Heiko Junge/NTB scanpix
Текст: Диего Марин
