Ко је био први на Курилима

Изјаве Токија о историјској припадности Курила Јапану прилично су дискутабилне. Та острва у Охотском мору у 16. веку открили су руски морнари, а у 17. столећу Русија и Јапан су истовремено почели да их освајају.

Компромис је постигнут након скоро четврт века потписивањем новог споразума у Санкт Петербургу, према којем Русија је одустала од Курила, а Јапан од Сахалина. Међутим, након што је 1904. године почео руско-јапански рат и тај документ је био доведен у питање.

Према законима рата

Од почетка Другог светског рата односи између Москве и Токија нису били лаки. Године 1945. Совјетски савез је напустио Споразум о ненападању са Јапаном како би помогао САД и Великој Британији на Далеком истоку, а у августу је Москва објавила рат Токију. Стаљин је заузврат тражио од савезника Јужни Сахалин и Курилска острва.

Вашингтон и Лондон прихватили су његове услове. Да су савезници одбили Стаљинове услове, Москва је онда могла да почне да делује самостално, а тога су се западни савезници највише бојали. У фебруару 1945. године, на конференцији у Јалти, у „Кримском споразуму три велике силе о питањима Далеког истока", савезници су забележили да Јужни Сахалин и Курили припадају СССР-у.

Међутим, Москва је изненада одбила да потпише тај документ. Кремљ није био задовољан чињеницом да су текст састављали Вашингтон и Лондон. Поред тога, совјетска страна је критиковала споразум због тога што у њему није писало у чију корист Токио одустаје од Курилских острва.

Одсуство потписа Совјетског савеза испод споразума између припадника Антанте и Јaпана од 1951. године, постигнутог у Сан-Франциску, касније је дало САД и Јапану основе за спекулације поводом нелегитимног уласка Курила у састав СССР-а. Већ у постсовјетском периоду патријарх тадашњи шеф дипломатије Јевгениј Примаков је изражавао жаљење због тога:

„Пропустили смо тренутак. Да нисмо одбили да потпишемо мировни споразум 1951. године у Сан Франциску, не би било ових територијалних проблема."

Рат и мир

Москва је покушавала да потпише Споразум из Сан Франциска ретроактивно, али се прво суочила са отпором Американаца, а затим и самих Јапанаца. Ускоро је Јапан почео да инсистира на томе да је СССР први прекршио Пакт о неутралности и стога су Јужни Курили, које у Токију зову „северним територијама", илегално окупирани.

Отварање америчких војних база у Јапану јако је узнемиравало СССР, па је зато Москва понудила компромис. Кремљ је пристао да размотри питање суверенитета над јужнокурилским острвима Шикотаном и Хабомаијем, заузврат тражећи да се стране војне јединице повуку из Јапана.

Иако Московска декларација из 1956. година није ступила на снагу због тога што стране нису биле спремне на компромис, тај документ се и даље сматра основом послератне совјетско-јапанске, а касније и руско-јапанске дипломатије. Хрушчов је до краја живота сматрао да је та декларација исправно решење.

Новац у замену за Куриле

„Перестројка и ново политичко мишљење", које је Михаил Горбачов најавио средином осамдесетих година 20. века, инспирисали су и Јапанце. У променама које су се дешавале у Совјетском савезу Јапанци су препознали прилику за решавање територијалног питања. Почетком 1990. године у посету Москви је стигао јапански министар спољних послова Шинтаро Абе (отац садашњег премијера Јапана Шинза Абеа).

Постигнут је уговор о посети совјетског руководства Токију. Јапанци су осетили да су у предности и одмах су почели да се ценкају. Они су понудили Москви да се као основ за преговоре о мировном споразуму узме декларација из 1956. године, али да се допуни обећањима да ће Москва вратити Токију не два, него четири јужнокурилска острва. Јапанци су изразили спремност да Москви заузврат пруже економску помоћ.

Делегација из Москве тада је морала да издржи шест кругова преговора и сваки пут да чује поновљене захтеве Јапанаца — острва за економску помоћ.

Пријатељство, пецање, али још увек није мир

Године 1997. први руски председник Борис Јељцин и јапански премијер Рутаро Хашимото састали су се у Краснојарску. Поред званичних преговора, лидери држава су се договорили да иду на пецање, у нади да ће их неформални разговор приближити решењу проблема Курила и мировног споразума.

Неформални састанак је резултирао руско-јапанским Споразумом о заједничком риболову, инвестицијама и банкарским гаранцијама, а два лидера су обећала да ће уложити напоре да споразум буде потписан пре 2000. године.

Ти, Шинзо! Ти, Волођа!

Владимир Путин је већ током свог првог председничког мандата изјавио да је Русија спремна да разговара с Јапаном о условима мировног споразума. Он није био против тога да се за основу узме декларација из 1956. године.

Када је на власт у Јапану дошао Шинзо Абе, у Токију су почели да размишљају и разговарају о новом приступу у односима с Москвом.

У оквиру проглашеног новог приступа, Путин и Абе одржали су низ билатералних састанака, почели су да зову један другог по имену, а чак су у обраћању прешли на „ти". Међутим, до помака у решавању територијалног спора и закључивању мировног споразума ипак није дошло.

Али Јапанци не губе наду да ће „хемија" између два лидера помоћи да се постигне компромис и допринети потписивању мировног споразума према условима који би били прихватљиви за обе стране.