СПУТЊИК
Како је реченица британске сценаристкиње прославила тамнопутог учесника ликвидације последица Чернобиљске катастрофе
Флора Муса
Твит британске сценаристкиње о одсуству тамнопутих глумаца у популарној серији „Чернобиљ", бацио је светлост на „нову" личност, која је учествовала у догађају из 1986. године. Реч је о Игору Хирјаку из Череповеца, који је радио на санирању последица чернобиљске катастрофе. У интервјуу за Спутњик, Хирјак се присетио свог рада у зони ограниченог приступа.
Љубитељ историјских реконструкција, Игор Хирјак већ 35 година ради у металуршком предузећу „Северстаљ", а у слободно време је мамлук Рустам – лични телохранитељ Наполеона.
Гордо галопирајући на коњу преко бојишта, он је овом улогом више пута привукао пажњу штампе, али то није све – 53-годишњи становник Череповеца је играо и улогу војника Велике армије у филму о руској „Јованки Орлеанки", чија је радња смештена у период за време рата 1812. године.
Међутим, разлог због ког се почетком јуна Игор нашао у центру пажње водећих руских медија овога пута није у вези са глумом и фикцијом, него са његовом личном причом, која је уско у вези са причама милиона људи. Наиме, Игор Хирјак је радио на санирању последица нуклеарне несреће у Чернобиљу.
Гордо галопирајући на коњу преко бојишта, он је овом улогом више пута привукао пажњу штампе, али то није све – 53-годишњи становник Череповеца је играо и улогу војника Велике армије у филму о руској „Јованки Орлеанки", чија је радња смештена у период за време рата 1812. године.
Међутим, разлог због ког се почетком јуна Игор нашао у центру пажње водећих руских медија овога пута није у вези са глумом и фикцијом, него са његовом личном причом, која је уско у вези са причама милиона људи. Наиме, Игор Хирјак је радио на санирању последица нуклеарне несреће у Чернобиљу.
Игор Хирјак, фото из приватне колекције
„Случајна" слава
Приказивање серије „Чернобиљ" америчког телевизијског канала „ХБО" у целом свету је изазвало незапамћено интересовање за трагедију која се догодила 26. априла 1986. године. Серија, која је по рејтингу надмашила „Игру престола", скренула је пажњу публике не само на страшне догађаје од пре 30 година, него и на судбину оних који су по цену сопствених живота спречавали ширење радиоактивног „тумора", било да је реч о научнику или ниже рангираном службенику, обичном ватрогасцу или војнику који је радио на санирању последица након несреће.
Повећано интересовање за тему, као и твит сценаристкиње из Велике Британије Карли Мери Смит, која је приметила да у серији недостају тамнопути глумци, бацили су светло на чернобиљску прошлост Игора Хирјака.Док су корисници интернета исмевали апсурдност изјаве Карли Мери Смит, пријатељ Хирјака је на популарном сајту „Пикабу" објавио Игорову фотографију из периода када је био на дужности у Чернобиљу. После неколико дана „нови" јунак је примио на десетине новинарских позива.
Иако није могао да задовољи интересовање медија за своје порекло — јер је Игор рођен у руско-украјинској породици, али је наследио изглед далеких предака по мајчиној линији; овај отворени и вишестрани човек је изнео своја сећања на два и по месеца проведена у зони чернобиљске нуклеарне електране и тиме је освојио срца многих корисника интернета.
Иако није могао да задовољи интересовање медија за своје порекло — јер је Игор рођен у руско-украјинској породици, али је наследио изглед далеких предака по мајчиној линији; овај отворени и вишестрани човек је изнео своја сећања на два и по месеца проведена у зони чернобиљске нуклеарне електране и тиме је освојио срца многих корисника интернета.
Игор Хирјак у војсци, фото из приватне колекције
„Страха
није било"
није било"
„У јесен 1985. године добио сам позив да служим војску и нашао сам се у Кијеву. Пук је доведен у стање приправности. Тада сам имао 19 година", присећа се Игор Хирјак, који се нашао у зони ограниченог приступа, дан након експлозије реактора.
Напуштајући место сталног базирања, Игор и његове колеге из пука за изградњу понтонских мостова нису ни претпостављали где иду. Званична верзија је гласила: „Војне вежбе".
Напуштајући место сталног базирања, Игор и његове колеге из пука за изградњу понтонских мостова нису ни претпостављали где иду. Званична верзија је гласила: „Војне вежбе".
Све је обелодањено сутрадан: „Потпуне информације које је у том тренутку имала наша команда саопштене су после прве ноћи рада".
До тада је пожар на четвртом блоку већ био угашен, али Игор се присећа да се у небо и даље вио смеђи радиоактивни дим.
Cтручњаци стижу у нуклеарну електрану у Чернобиљу да би елиминисали последице катастрофе // Спутњик / Борис Приходjко
Радови на територији нуклеарне електране Чернобиљ после несреће // Спутњик / Игор Костин
Деконтоминација аутомобила који напушта зону катастрофе у Чернобиљу // Спутњик / Виталиј Ањков
Радови на територији нуклеарне електране Чернобиљ после несреће // Спутњик / Игор Костин
Деконтоминација аутомобила који напушта зону катастрофе у Чернобиљу // Спутњик / Виталиј Ањков
Како Игор данас тврди, он је и са 19 година био свестан опасности ситуације.
„Био сам добар ђак, заинтересован за војну обуку – а опасност коришћења атомске енергије у мирнодопске сврхе се могла упоредити са војним дејствима. Другим речима, ситуација је била јасна. Можда смо и били забринути, али страха није било. Само је требало радити посао, и сви смо то чинили."
Први задатак Игора и његових колега је био да успоставе прелаз преко реке Припјат, ради евакуације околних села са територије Белорусије, јер је граница водила, практично, дуж реке. Други задатак је био изградња моста преко одводног канала на станици.
„Био сам добар ђак, заинтересован за војну обуку – а опасност коришћења атомске енергије у мирнодопске сврхе се могла упоредити са војним дејствима. Другим речима, ситуација је била јасна. Можда смо и били забринути, али страха није било. Само је требало радити посао, и сви смо то чинили."
Први задатак Игора и његових колега је био да успоставе прелаз преко реке Припјат, ради евакуације околних села са територије Белорусије, јер је граница водила, практично, дуж реке. Други задатак је био изградња моста преко одводног канала на станици.
„Затим се прикључила служба за управљање мостом и за рад на станици. Они који су остали били су подељени у две групе – једна група је радила на мосту, а друга је радила у станици; на недељу или две, како кад, мењали смо места", присећа се Игор.
У одређеним приликама су морали да се приближе и самом реактору. Према Игоровим речима, он је прилазио на удаљеност од око 100 метара, како би утоварио комаде бетонских плоча величине три метра, које су биле потребне за ојачавање моста.
У одређеним приликама су морали да се приближе и самом реактору. Према Игоровим речима, он је прилазио на удаљеност од око 100 метара, како би утоварио комаде бетонских плоча величине три метра, које су биле потребне за ојачавање моста.
Толерисано
„до 25 рентгена"
„до 25 рентгена"
Првих дана радили смо у војним заштитним комплетима и са гас маскама, али, након саветовања са радницима на станици, команда је дозволила војницима да раде у обичној униформи са респираторима.
„На плус 25 степени у војним заштитним оделима је било веома вруће, били смо мокри, зној се скупљао и у оделу, и у гас маскама, није се могло дисати кад се ради цео дан", појашњава Игор.
Што се тиче рада на реактору, Игор се присећа да су војници у станици добијали иста бела одела, каква су носили радници. „Одела су допремана у огромним паковањима. Искоришћену одећу смо предавали пре туширања, купали смо се, а затим добијали нову."
Да ли је оваква заштита била довољна? Игор је уверен да јесте, и у својим тврдњама он се ослања на мишљење научника који су радили на станици, а са којима је разговарао током снимања програма, посвећеног догађајима из 1986. године.
Да ли је оваква заштита била довољна? Игор је уверен да јесте, и у својим тврдњама он се ослања на мишљење научника који су радили на станици, а са којима је разговарао током снимања програма, посвећеног догађајима из 1986. године.
Повереник за индивидуалну дозиметријску контролу //Спутњик / Игор Костин
Деконтаминација војне технике у зони катастрофе у Чернобиљу // Спутњик / Виталиј Ањков
Чланови јединице ангажовани на деконтаминацији територије око нуклеарне електране // Спутњик / Виталиј Ањков
Деконтаминација војне технике у зони катастрофе у Чернобиљу // Спутњик / Виталиј Ањков
Чланови јединице ангажовани на деконтаминацији територије око нуклеарне електране // Спутњик / Виталиј Ањков
„Најважније је било да ситне распршене честице горива, које се разбијају у реактору, не доспеју у дисајне путеве. Они који су удисали те честице, или ако су им доспеле на кожу у великој количини, умрли су готово одмах. Уосталом, тело се носи са великом дозом акумулираног зрачења. Већини људи који су учествовали у санирању последица након катастрофе такве мере безбедности су помогле, и они су још увек живи", истиче саговорник Спутњика, који је на својој дужности на објекту добио опекотине гркљана.
О здрављу одреда бринуо се војни лекар. Онима код којих се сумњало на болести изазване радијацијом давали су таблете јода из војних комплета прве помоћи, које су биле предвиђене у случају примене нуклеарног оружја. Међутим, како се Игор присећа, дозиметри нису функционисали.
У карту су записивали „по 0,1 или 0,2 рентгена на дан", јер нису имали тачне податке. Уколико би се скупило 25 рентгена, евакуисали су зону.
О здрављу одреда бринуо се војни лекар. Онима код којих се сумњало на болести изазване радијацијом давали су таблете јода из војних комплета прве помоћи, које су биле предвиђене у случају примене нуклеарног оружја. Међутим, како се Игор присећа, дозиметри нису функционисали.
У карту су записивали „по 0,1 или 0,2 рентгена на дан", јер нису имали тачне податке. Уколико би се скупило 25 рентгена, евакуисали су зону.
Младост нико није укинуо
У Припјату, који се налазио у оквиру зоне ограниченог приступа од 30 километара, Игор је први пут био само месец дана након почетка рада на станици. Припјат, који је донедавно био дом за више од 49.000 људи просечне старости 26 година, запањио је Игора својом пустоши.
„Од таквих призора подилазе жмарци – обично у шуми нема никога, али када је у граду пусто, осећај није пријатан", признаје он.
„Од таквих призора подилазе жмарци – обично у шуми нема никога, али када је у граду пусто, осећај није пријатан", признаје он.
На питање да ли га је Чернобиљ натерао да одрасте и да ли је утицао на његов живот након тога, Игор нема одговор. Како је рекао, то се ни са чим не може упоредити, а нема смисла жалити за прошлошћу.
Између осталог, чак и у зони санирања последица, војници су у слободно време и даље били, пре свега, млади људи са својим интересовањима и хобијима.
Између осталог, чак и у зони санирања последица, војници су у слободно време и даље били, пре свега, млади људи са својим интересовањима и хобијима.
„Ништа се није мењало, све је било исто као на теренским вежбама. Шалили смо се и у слободно време смишљали неке активности. На пример, момци су слободним данима гледали ТВ, а увече су кришом пратили првенство у фудбалу", каже Игор.
Није било алкохолних пића. Док су у серији „Чернобиљ" пред војнике великодушно истоварали кутије вотке, у стварности је било другачије, тврди Игор.
„То је било неприхватљиво. Да је неко ухваћен у пијанци, одмах би био кажњен. Зато међу нашим момцима нико није ни помишљао на то. Било је изузетака, али су одмах кажњавани. Према томе су се озбиљно односили."
„То је било неприхватљиво. Да је неко ухваћен у пијанци, одмах би био кажњен. Зато међу нашим момцима нико није ни помишљао на то. Било је изузетака, али су одмах кажњавани. Према томе су се озбиљно односили."
„То је ипак уметнички филм"
И поред низа неправилности, Игору се свидела серија „Чернобиљ". Он истиче да су творци серије испунили свој задатак, а коме се није допала веродостојност детаља, треба да има у виду да је, ипак, реч о уметничком филму.
„Како на филму приказати одређену ситуацију, на пример, страх? Ако прикажете како јесте, људи ће погледати и рећи: „Па тамо је било нешто, али ништа посебно, као обичан пожар." Због тога мислим да је оправдано користити специјалне ефекате, како би се приказали упечатљиви тренуци и озбиљност ситуације."
Истовремено, веродостојност серије Игор оцењује са 6, на скали од 1 до 10.
„Пре приказивања (недавно је Игор учествовао у емисији посвећеној Чернобиљу), дао бих јој оцену 8, али сада не бих. Откривене су чињенице и неправилности, и рејтинг је мало опао."
Коментаришући сцену из серије у којој академик Легасов, након неуспеха са применом немачког лунарног ровера, предлаже коришћење „биоробота", мислећи на људе, Игор каже да људи који су радили на санацији последица након несреће нису третирани као потрошни материјал.
„Како на филму приказати одређену ситуацију, на пример, страх? Ако прикажете како јесте, људи ће погледати и рећи: „Па тамо је било нешто, али ништа посебно, као обичан пожар." Због тога мислим да је оправдано користити специјалне ефекате, како би се приказали упечатљиви тренуци и озбиљност ситуације."
Истовремено, веродостојност серије Игор оцењује са 6, на скали од 1 до 10.
„Пре приказивања (недавно је Игор учествовао у емисији посвећеној Чернобиљу), дао бих јој оцену 8, али сада не бих. Откривене су чињенице и неправилности, и рејтинг је мало опао."
Коментаришући сцену из серије у којој академик Легасов, након неуспеха са применом немачког лунарног ровера, предлаже коришћење „биоробота", мислећи на људе, Игор каже да људи који су радили на санацији последица након несреће нису третирани као потрошни материјал.
„Наш командант је све радио заједно са нама. Нисмо се осећали као да само ми радимо."
Игор признаје да га је квар радио опреме, која није издржала веома снажно зрачење реактора, натерао да се замисли над њеним недостацима.
„Човек је у поређењу са технологијом јединствена творевина. Животиње и жива бића уопште су толико посебни да се могу носити са радом у таквим условима, а технологија још није толико усавршена. Питање је и да ли ће икад бити", у недоумици је Игор.
„Човек је у поређењу са технологијом јединствена творевина. Животиње и жива бића уопште су толико посебни да се могу носити са радом у таквим условима, а технологија још није толико усавршена. Питање је и да ли ће икад бити", у недоумици је Игор.
Људи, који су радили на чишћењу крова оштећеног реактора, облаче заштитна одела. // Спутњик / Игор Костин
За њега су људи као што су рониоци, који су у првим данима након катастрофе заронили да би пумпали воду испод реактора који се руши, с циљем да предупреде могућност нове експлозије – легенде. „Пред њима остајеш без даха", присећа се он недавног састанка са онима које је раније виђао само на телевизији или у новинама.
Истовремено, он себе не сврстава међу њих, јер сматра да његова мисија није ништа посебно.
Истовремено, он себе не сврстава међу њих, јер сматра да његова мисија није ништа посебно.
Захвалница Игору Хирјаку за учешће у операцији отклањања последица Чернобиљске катастрофе, фото из приватне колекције
У санирању последица чернобиљске нуклеарне катастрофе учествовало је више од 600.000 људи из целог Совјетског Савеза. И, упркос чињеници да се стално помињу само имена десетине њих, сваки од њих је дао свој допринос том титанском раду.
