РЕФЕРЕНДУМ У ИРАЧКОМ КУРДИСТАНУ
Власти аутономног Ирачког Курдистана су једнострано расписале референдум о отцепљењу од Ирака за 25. септембар 2017. Према речима званичног представника Демократске странке Курдистана, у референдуму ће учествовати сви региони који су под контролом ове странке, а не само они који се налазе у саставу аутономије.
„Време је да Курди прогласе независност. Али желимо да се одвојимо од Ирака на миран начин, уз помоћ дијалога и преговора."
Месуд Барзани
Председник курдске аутономије
Тренутно Ирачки Курдистан има широку аутономију у саставу Ирака, има сопствену војску и извози нафту.
Реакцијe земаља
„Сматрам да је то непримерена изјава. За нас је територијални интегритет Ирака веома осетљива тема. Мислим да није у реду да неко поступа по сопственом нахођењу не узимајући у обзир осетљивост овог питања и специфичност провинције Киркук."
„Одлука о референдуму је потпуно погрeшна. Она би могла да доведе до катастрофе у Ираку, која ће утицати не само на Курде, већ и на читаву земљу. Такође, то ће утицати на безбедност региона."
„Рачунамо да ће приликом доношења коначне одлуке бити узето у обзир све што се тиче политичких, геополитичких, демографских и економских последица овог корака, укључујући и чињеницу да курдско питање излази из оквира граница савременог Ирака и утиче на ситуацију у низу суседњих земаља."
„Да би овај референдум био легитиман, неопходно је обезбедити присуство посматрача и представника УН. Не верујемо да је могуће ускладити референдум са међународним законодавством до 25. септембра. Зато сматрамо да је то веома ризичан потез. САД и остале земље-чланице међународне коалиције саопштиле су да не подржавају референдум."
„Израел се супроставља тероризму и подржава легитимне покушаје курдског народа да формира сопствену државу."
„Курдистан не сме да постане други Израел на северу Ирака."
Историјат питања
После Првог светског рата:
1919/1920. година – Курдски народ на челу са шеиком Махмудом Барзанџијем, који се залагао за стварање независног Курдистана, супроставио се британској окупацији.
1922. – Барзанџи оснива Краљевину Курдистан са престоницом у граду Сулејманија. Две године касније Британци су заузели град и краљевина је престала да постоји.
1922. – Барзанџи оснива Краљевину Курдистан са престоницом у граду Сулејманија. Две године касније Британци су заузели град и краљевина је престала да постоји.
Четрдесете
1945. – Устанак на челу са мулом Мустафом Барзанијем, једним од лидера курдског племена Барзан, које је живело на северу Ирака.
1946. – Уз подршку СССР-а проглашена је Република Махабад са престоницом у граду Махабад (Северни Иран). Барзани је одиграо кључну улогу у стварању ове државе, али исте године, након што су совјетске јединице напустиле територију Ирана, Република Махабад је престала да постоји, а Барзани је побегао у Совјетски Савез.
1946. – Уз подршку СССР-а проглашена је Република Махабад са престоницом у граду Махабад (Северни Иран). Барзани је одиграо кључну улогу у стварању ове државе, али исте године, након што су совјетске јединице напустиле територију Ирана, Република Махабад је престала да постоји, а Барзани је побегао у Совјетски Савез.
Педесете и шесдесете
Године 1958. у Ираку се десио државни удар. Проглашена је Република Ирак. У Уставу је по први пут признат статус Курда као народа који је део етничке структуре Ирака.
1961. – Мустафа Барзани се враћа у Ирак. Код Курда расту антиирачка расположења. Покрет на челу са Барзанијeм прелази у планинске делове Ирака и почиње оружану борбу против владе у Багдаду.
1961. – Мустафа Барзани се враћа у Ирак. Код Курда расту антиирачка расположења. Покрет на челу са Барзанијeм прелази у планинске делове Ирака и почиње оружану борбу против владе у Багдаду.
Седамдесете и осамдесете
1970. – Садам Хусеин и Мустафа Барзани потписују декларацију о аутономији Курда.
Али након што je 1975. године званични Багдад игнорисао услове споразума, Курди су наставили оружану борбу. Током иранско-ирачког рата 1980–1988. године Курди су били на страни Ирана и претрпели су велике губитке. После рата курдски побуњеници и руководство у Багдаду су потписали примирје.
1988. – Јединице Пешмерга, које су биле под конторлом Патриотског савеза Курдистана на челу са Џалалом Талабаниjeм, закључили су споразум с иранском војском и организовали су побуну у селу Халабаџа. Заузврат је Ирачка војска против курдских побуњеника искористила хемијско оружје. Страдало је пет хиљада људи.
Али након што je 1975. године званични Багдад игнорисао услове споразума, Курди су наставили оружану борбу. Током иранско-ирачког рата 1980–1988. године Курди су били на страни Ирана и претрпели су велике губитке. После рата курдски побуњеници и руководство у Багдаду су потписали примирје.
1988. – Јединице Пешмерга, које су биле под конторлом Патриотског савеза Курдистана на челу са Џалалом Талабаниjeм, закључили су споразум с иранском војском и организовали су побуну у селу Халабаџа. Заузврат је Ирачка војска против курдских побуњеника искористила хемијско оружје. Страдало је пет хиљада људи.
Од деведесетих до данаc
Октобар 1991. – Проглашена је фактичка аутономија региона Ирачког Курдистана.
Јул 1992. – Формирана је регионална влада Ирачког Курдистана.
30. јануара 2005. – Проглашена је Курдска регионална администрација Ирака.
15. октобра 2005. – Усвојен је нови устав Ирака, који предвиђа да Ирачки Курдистан може самостално да располаже приходима од продаје нафте и да има оружану милицију – Пешмерге. Чланом 140. се признаје постојање спорних територија – делова провинција Дијала, Салахадин, Киркук и Нинива. Устав предвиђа одржавање референдума поводом статуса ових провинција до краја 2007. године, али он никада није био одржан.
Јул 1992. – Формирана је регионална влада Ирачког Курдистана.
30. јануара 2005. – Проглашена је Курдска регионална администрација Ирака.
15. октобра 2005. – Усвојен је нови устав Ирака, који предвиђа да Ирачки Курдистан може самостално да располаже приходима од продаје нафте и да има оружану милицију – Пешмерге. Чланом 140. се признаје постојање спорних територија – делова провинција Дијала, Салахадин, Киркук и Нинива. Устав предвиђа одржавање референдума поводом статуса ових провинција до краја 2007. године, али он никада није био одржан.
25. јун 2009. – Парламент Ирачког Курдистана је усвојио нацрт новог устава, који предвиђа да ће делове провинција Киркук, Нинива и Дијала ући у састав аутономије.
25. јула 2009. – У Ирачком Курдистану су одржани парламентарни избори. Истог дана, по први пут у курдској историји, одржани су директни председнички избори, на којима је победио Масуд Барзани.
27. јуна 2014. – Барзани је изјавио да Ирачки Курдистан више не признаје члан 140 устава Ирака, а спорне територије улазе у састав Ирачког Курдистана.
3. јула 2014. – Барзани је покренуо иницијативу поводом референдума о питању отцепљења од Ирака.
25. септембра 2017. – Планира се одржавање референдума о независности Ирачког Курдистана.
25. јула 2009. – У Ирачком Курдистану су одржани парламентарни избори. Истог дана, по први пут у курдској историји, одржани су директни председнички избори, на којима је победио Масуд Барзани.
27. јуна 2014. – Барзани је изјавио да Ирачки Курдистан више не признаје члан 140 устава Ирака, а спорне територије улазе у састав Ирачког Курдистана.
3. јула 2014. – Барзани је покренуо иницијативу поводом референдума о питању отцепљења од Ирака.
25. септембра 2017. – Планира се одржавање референдума о независности Ирачког Курдистана.
„Да ли желите да Ирачки Курдистан и курдске територије ван Ирачког Курдистана постану независна држава?"
На такво питање, које је преведено на четири језика (курдски, арапски, туркменски и асирски), гласачи би требало да одговоре.
Парламент Ирачког Курдистана у петак 15. септембра одобрио је одржавање референдума о независности.
Двадесет пети међународни фестивал курдске културе у Келну.
Ирачки Курдистан у саставу Ирака
Становништво
Ирачки Курдистан: пет милиона људи
Ирак: 37 милиона људи
Ирак: 37 милиона људи
Површина
Ирачки Курдистан: 78 736 km2
Ирак: 438.318 км2
Ирак: 438.318 км2
БДП
Ирачки Курдистан: 23.6 милијарди долара
Ирак: 165.1 милијарди долара
Ирак: 165.1 милијарди долара
БДП по становнику
Ирачки Курдистан: 7.700 долара
Ирак: 4.455 долара
Ирак: 4.455 долара
Залихе гаса
Ирачки Курдистан: 2.83 билиона кубика
Ирак: 3819.9 милијарди кубика
Ирак: 3819.9 милијарди кубика
PETROL YATAĞI
Ирачки Курдистан: 45 милијарди барела
Ирак: 148.766 милиона барела
Ирак: 148.766 милиона барела
Митинг за независност Курдистана у Шведској
Митинг за независност Курдистана у ирачком граду Ербилу
Привреда
Основне привредне гране Ирачког Курдистана
Продаја енергената
Залихе курдистанског гаса чине 90 одсто свих ирачких залиха
Пољопривреда и сточарство
У Курдистану се гаје пшеница, јечам, дуван, памук, воће
Текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, грађевинарство
У региону се производи цемент
Рударство
Мермер, гвожђе, никл, угаљ, бакар, злато, кречњак, цинк. У Ербилу се налази највеће налазиште сумпора на свету.
Оружане снаге
Бројност ирачких оружаних снага:
Око 298.000 људи
Укључујући 168.000 војника и 130.000 припадника шиитске милиције
Бројност оружаних снага Ирачког Курдистана:
Око 230.000 људи
Пешмерга
Пешмерга
Ирачка војска
Производња енергената у Ирачком Курдистану
Низ компанија сарађује са Ирачким Курдистаном у области енергетике. Према проценама владе Курдистана, регион има 45 милијарди барела нафте.
2.83 билиона кубика
Залихе гаса на територији Ирачког Курдистана
45 милијарди барела
Залихе нафте на територији Ирачког Курдистана
530 хиљада барела дневно
Производња нафте у првој половини 2017. године
300-350 хиљада барела дневно
Извоз нафте у првој половини 2017. године
Број Курда у другим земљама
Турска
14.7 – 15 милиона
18,8 одсто
18,8 одсто
Иран
8.1 – 10 милиона
12 одсто
12 одсто
Ирак
5.5 мил. – 8 милиона
20 одсто
20 одсто
Сирија
1.7 мил. – 3 милиона
15,8 одсто
15,8 одсто
